Izgubio sam Francusku

« Ne možemo dozvoliti da izlječenje bude gore od samog problema »
— Predsjednik SAD Donald Trump govoreći o koronavirusu, 23. ožujka 2020

Прољетос изолациjа jе присутна у ± свакој земљи. У Швајцарскоj стратегија је “дјеломична кућна карантена“.

Izlaziti iz kuće (iz bilo kojeg razloga) je dopušteno, ale u malim skupinama: ne više od pet osoba zajedno. Možemo da hodimo do posla, da šetamo gdje želimo, da posećujemo prijatelje i obitelj — ne treba nam za ovo ni tiskana, ni nikog drugog dozvola.

Овако изгледа “дjеломична кућна карантена”

Панике ниje било од почетка. Неки носе маске, але мало jе таквих. Шваjцарска влада официално каже, што маске и рукавице нису потребне за здрави људи, само за болесни. Многе људи дођу у село, у женевску околину, да шетаjу с породицом и пријатељима — посебно у лиjепо вриjеме. Сви се поздрављају на пољима и у шумама — људи cу постали љубазни више од тог, као су били приjе коронавируса. Уопште — људи у Швайцарскоj су сретни, што имамо само дjеломично, а не пуно затварање у кућама.

Kućna karantena i međunarodna solidarnost

🇫🇷 Ale u susjednoj Francuskoj, gdje karantena je punа, situacija mora biti druga. Ale ne znam, što se radi u 800 metara od moje kuće, u Francuskoj, jer su dve države zatvorili svoje granice jedna od drugoj. Nije moguće legalno ulazti u Francusku. Znam tisuću načina kako i gdje prijelazati granicu pješice kroz šumu ili s biciklom kroz polje, ale ja mogu biti uhvaćen francuskom policijom. Ili švajcarskom: naoružani švajcarski vojnici stoju u vidljivih mjestama. Nikad ranije nisam video na ovom mjestu ni vojnika, ni betonih bloka. Moj svakodnevni život je veoma jako i duboko integrirovan sa Francuskom i EU, tamo se nalaze moji pekar, mesar, frizer, tamo trgovine i dućani, prijatelji, teniski klub s bazenom, restorani, gazetni kiosk, pošta Europskoj Uniji s besplatnim paketima od amazon.fr, tamo stomatolog, ljekarna, Megève u zimskom vremenu, benzinska pumpa, propan u balonu za BBQ, tamo autopranje, autoservis, centar davanja krvi, nedjeljna tržnica, Leroy Merlin, itd. I sva ta veza je trenutno odrezana. Osjećam ovoj “gubitak Francuskoj” mnogo jači od unutarnog švajcarskog djelomičnog zatvaranja, koje nije težko.

“На Версуа́ ћуприја” — гранични приjелаз подељеног између 🇨🇭 и 🇫🇷 села Соверни́, овај “мали Берлин” у вриjеме коронавируса.

Само јучер било је тако. A cад — са овим бетонским блоковима на граници, контролним пунктовима и наоружаним војницима — ja боље разумиjем, штo су Берлинчани осjећали 13. коловоза 1961…

⚠️ Ovo je moja prva u životu publikacija na srpskohrvatskom. Прва вjежба. Htio sam napisati nešto u ovom lijepom jeziku. Опростите за грешке. —  29. ožujka 2020.


📑 More from this author

Email vs. Instant Messaging: the battle

Email, a technology that was the first to genuinely unite the world, is living difficult times under the pressure from instant messengers (IM). Let’s compare them. 0️⃣:0️⃣. C’est parti.

Speed

Both IMs and email are rapid, both are instant: IMs arrive in deciseconds, emails arrive in seconds, that’s insignificant in real life.

Both get a point for speed. Score: IMs 1️⃣ — Email 1️⃣ Continue reading

Самая дорогая страна в мире

Широко распространено мнение, что в СССР всё было очень дёшево — счёт шёл на копейки, и медяк в кармане имел большой вес. Всё проверяется, это тоже.

Автаркическую плановую советскую экономику невозможно сравнить ни с чем, поэтому метод один — соотнести цены в СССР с доходами в СССР же, а именно выразить цену каждого товара как процент от зарплаты. Известно, что билет Ленинград-Москва должен был обойтись Жене Лукашину в “рублей 15-16”. Много это или мало? Субъективно кажется, что ничтожно мало, тем более, что сегодня такой билет на обычный скорый стоит около полутора-двух миллионов неденоминированных рублей. Зарплата Лукашина в 1974 г. была около 140 р./мес. (он сам сетует, что она маленькая), так что получается, что билет до Москвы обошёлся бы ему в 15.5÷140=11% месячной зарплаты. Ему пришлось бы отработать 2½ дня в своей поликлинике, чтобы “телеграфом выслать” Наде деньги за ж/д билет. Continue reading

One language, much politics around

There is a language, óne language, spoken “from Đerdap to Jadran”, from Subotica to Podgorica across Vukovar, Sarajevo and thousands of picturesque towns and villages. Like Persian or Hindustani, the Serbo-Croatian language is pluricentric with two perfectly interchangeable and fully equivalent alphabets, with two equivalent standards of pronunciation (Ije- and Ekavian) unrelated to political borders (see map), with one single literary Štokavian norm and a number of extra-literary dialects, all unrelated to political borders across the linguistic continuum. Most important: the grammar — what principally makes a language a language — is identical in Croatia, Serbia, Montenegro, Srpska Republic and the Federation of Bosnia-Hercegovina. Without forgetting the Brčko district.

Regional differences in vocabulary are manifold (different areas use different blends of Slavic, Turkish, Hungarian, German and other ingredients), but those differences are well-known and intelligible for the speakers from other areas, exactly as is a Hollywood movie for a British film watcher. Croato-Serbian unconditionally remains a supranational koiné for 20+ million native speakers of this beautiful language.

Politicians and nationalists blindly ignore this obvious reality. They upgraded regional variants of the common language to a language proper, they invented “Serbian”, “Croatian”, “Bosnian” and “Montenegrin” languages emphasising trivial particularities and leveraging on minor differences.

Three TOTALLY identical texts. Political correctness 80 LVL

But the common sense should not suffer from this narrow-minded political myopia. Progressive people struggle for promoting the common sense, and this Declaration on the Common Language  signed by a lot of good people is a good example that there is hope.

If the equation sovereign state = language is deemed normal, then I wonder why we still have no “Austrian language”, “Kuwaiti language” or “Australian language”. «Do you speak Nicaraguan?» — «No, sorry, I only speak Salvadorian, please translate». If being a sovereign state is enough to claim an individual language, then there would exist even two “Belgian languages”, because both Belgian Dutch and Belgian French do have a number of particularities vs. the Amsterdam and Paris norms, so why not? With this logic I would, as anybody else, have easily tripled or quadrupled the number of spoken languages.

P.S. The above text was proudly written in Bahamian. Don’t confuse with English!

Borders

I love crossing borders. Barrier
One small step for a man — walking through a checkpoint in an airport, across a creek, a river, or just across a virtual imaginary line — and here is your leap into a different country, different jurisdiction, different reality. At this page you will find some photos I took at different borders. Let’s enjoy the freedom we have to cross borders simply, easily and so trivially that we often don’t even notice that.

Here we go 👁 →   Borders-Frontières-Confini-Границы-Grensen-مرز ها