Applikacionizam

Svi žele da instaliram njihove applikacije: IKEA, Amazon, Migros, Figaro. “Je bolje u applikacii” — kažu.

Better in the app

Разумјем, за што продуценти то желе — они анализирају моје понашање у мрежи, они добивају контролу мојег трафика, они добивају прилику да отпремају ми узнемирујуће мангупске нотификације у два сата уноћи, але најприје свакe стварa они вежу ме до себе.

Ale što s toga dobivam ja? Ništa. Udobnost? Ne — u svakoj applikacji je svoja vlastita navigacija i interface. Brzinu? Ne — ona taka sama što i u browseru. Što još? A ništa ja ne dobivam s applikacijama. 95% applikacije — to su mali internet-browseri ograničani samo jednim resursom. 100% njihovih “posebnih prilika” — ja ih mogu lako imati sa savremenom browserom na savremenom smartfonu ili desktopu, gdje ja radim što hoću i kako hoću. Dosta imati Safari/Chrome/Opera. 

Uber, GPS, VLC, WhatsApp — то jе нешто друго, што се не може радити без засебне аппликациjе, але инсталирати примитивну аппликацију Figaro да читам текст који слободно могу да читам на figaro.fr с моjим обичним браузером — то је пуни идиотизам.

Izgubio sam Francusku

« Ne možemo dozvoliti da izlječenje bude gore od samog problema »
— Predsjednik SAD Donald Trump govoreći o koronavirusu, 23. ožujka 2020

Прољетос изолациjа jе присутна у ± свакој земљи. У Швајцарскоj стратегија је “дјеломична кућна карантена“.

Izlaziti iz kuće (iz bilo kojeg razloga) je dopušteno, ale u malim skupinama: ne više od pet osoba zajedno. Možemo da hodimo do posla, da šetamo gdje želimo, da posećujemo prijatelje i obitelj — ne treba nam za ovo ni tiskana, ni nikog drugog dozvola.

Овако изгледа “дjеломична кућна карантена”

Панике ниje било од почетка. Неки носе маске, але мало jе таквих. Шваjцарска влада официално каже, што маске и рукавице нису потребне за здрави људи, само за болесни. Многе људи дођу у село, у женевску околину, да шетаjу с породицом и пријатељима — посебно у лиjепо вриjеме. Сви се поздрављају на пољима и у шумама — људи cу постали љубазни више од тог, као су били приjе коронавируса. Уопште — људи у Швайцарскоj су сретни, што имамо само дjеломично, а не пуно затварање у кућама.

Kućna karantena i međunarodna solidarnost

🇫🇷 Ale u susjednoj Francuskoj, gdje karantena je punа, situacija mora biti druga. Ale ne znam, što se radi u 800 metara od moje kuće, u Francuskoj, jer su dve države zatvorili svoje granice jedna od drugoj. Nije moguće legalno ulazti u Francusku. Znam tisuću načina kako i gdje prijelazati granicu pješice kroz šumu ili s biciklom kroz polje, ale ja mogu biti uhvaćen francuskom policijom. Ili švajcarskom: naoružani švajcarski vojnici stoju u vidljivih mjestama. Nikad ranije nisam video na ovom mjestu ni vojnika, ni betonih bloka. Moj svakodnevni život je veoma jako i duboko integrirovan sa Francuskom i EU, tamo se nalaze moji pekar, mesar, frizer, tamo trgovine i dućani, prijatelji, teniski klub s bazenom, restorani, gazetni kiosk, pošta Europskoj Uniji s besplatnim paketima od amazon.fr, tamo stomatolog, ljekarna, Megève u zimskom vremenu, benzinska pumpa, propan u balonu za BBQ, tamo autopranje, autoservis, centar davanja krvi, nedjeljna tržnica, Leroy Merlin, itd. I sva ta veza je trenutno odrezana. Osjećam ovoj “gubitak Francuskoj” mnogo jači od unutarnog švajcarskog djelomičnog zatvaranja, koje nije težko.

“На Версуа́ ћуприја” — гранични приjелаз подељеног између 🇨🇭 и 🇫🇷 села Соверни́, овај “мали Берлин” у вриjеме коронавируса.

Само јучер било је тако. A cад — са овим бетонским блоковима на граници, контролним пунктовима и наоружаним војницима — ja боље разумиjем, штo су Берлинчани осjећали 13. коловоза 1961…

⚠️ Ovo je moja prva u životu publikacija na srpskohrvatskom. Прва вjежба. Htio sam napisati nešto u ovom lijepom jeziku. Опростите за грешке. —  29. ožujka 2020.


📑 More from this author