Applikacionizam

Svi žele da instaliram njihove applikacije: IKEA, Amazon, Migros, Figaro. “Je bolje u applikacii” — kažu.

Better in the app

Разумјем, за што продуценти то желе — они анализирају моје понашање у мрежи, они добивају контролу мојег трафика, они добивају прилику да отпремају ми узнемирујуће мангупске нотификације у два сата уноћи, але најприје свакe стварa они вежу ме до себе.

Ale što s toga dobivam ja? Ništa. Udobnost? Ne — u svakoj applikacji je svoja vlastita navigacija i interface. Brzinu? Ne — ona taka sama što i u browseru. Što još? A ništa ja ne dobivam s applikacijama. 95% applikacije — to su mali internet-browseri ograničani samo jednim resursom. 100% njihovih “posebnih prilika” — ja ih mogu lako imati sa savremenom browserom na savremenom smartfonu ili desktopu, gdje ja radim što hoću i kako hoću. Dosta imati Safari/Chrome/Opera. 

Uber, GPS, VLC, WhatsApp — то jе нешто друго, што се не може радити без засебне аппликациjе, але инсталирати примитивну аппликацију Figaro да читам текст који слободно могу да читам на figaro.fr с моjим обичним браузером — то је пуни идиотизам.

Izgubio sam Francusku

« Ne možemo dozvoliti da izlječenje bude gore od samog problema »
— Predsjednik SAD Donald Trump govoreći o koronavirusu, 23. ožujka 2020

Прољетос изолациjа jе присутна у ± свакој земљи. У Швајцарскоj стратегија је “дјеломична кућна карантена“.

🚫 Забрањени су школе, велике трговине, ресторани — као ±свугдjе. Заустављено је зракопловство. Влада препоручује нам да останемо код куће кад је то могуће, але није то обвезна.

Овако изгледа “дjеломична кућна карантена”

✅ Izlaziti iz kuće (iz bilo kojeg razloga) je dopušteno, ale u malim skupinama: ne više od pet osoba zajedno. Možemo da hodimo do posla, da šetamo gdje želimo, da posećujemo prijatelje i obitelj — ne treba nam za ovo ni tiskana, ni nikog drugog dozvola.

🙂 Панике нема и ниje било од почетка. Неки носе маске, але мало jе таквих. Шваjцарска влада официално каже, што маске и рукавице нису потребне за здрави људи, само за болесни. Многе људи дођу у село, у женевску околину, да шетаjу с породицом и пријатељима — посебно у лиjепо вриjеме. Сви се поздрављају на пољима и у шумама — људи cу постали љубазни више од тог, као су били приjе коронавируса. Уопште — људи у Швайцарскоj су сретни, што имамо само дjеломично, а не пуно затварање у кућама.

Kućna karantena i međunarodna solidarnost

🇫🇷 Ale u susjednoj Francuskoj, gdje karantena je punа, situacija mora biti druga. Ale ne znam, što se radi u 800 metara od moje kuće, u Francuskoj, jer su dve države zatvorili svoje granice jedna od drugoj. Nije moguće legalno ulazti u Francusku. Znam tisuću načina kako i gdje prijelazati granicu pješice kroz šumu ili s biciklom kroz polje, ale ja mogu biti uhvaćen francuskom policijom. Ili švajcarskom: naoružani švajcarski vojnici stoju u vidljivih mjestama. Nikad ranije nisam video na ovom mjestu ni vojnika, ni betonih bloka. Moj svakodnevni život je veoma jako i duboko integrirovan sa Francuskom i EU, tamo se nalaze moji pekar, mesar, frizer, tamo trgovine i dućani, prijatelji, teniski klub s bazenom, restorani, gazetni kiosk, pošta Europskoj Uniji s besplatnim paketima od amazon.fr, tamo stomatolog, ljekarna, Megève u zimskom vremenu, benzinska pumpa, propan u balonu za BBQ, tamo autopranje, autoservis, centar davanja krvi, nedjeljna tržnica, Leroy Merlin, itd. I sva ta veza je trenutno odrezana. Osjećam ovoj “gubitak Francuskoj” mnogo jači od unutarnog švajcarskog djelomičnog zatvaranja, koje nije težko.

“На Версуа́ ћуприја” — гранични приjелаз подељеног између 🇨🇭 и 🇫🇷 села Соверни́, овај “мали Берлин” у вриjеме коронавируса.

Само јучер било је тако. A cад — са овим бетонским блоковима на граници, контролним пунктовима и наоружаним војницима — ja боље разумиjем, штo су Берлинчани осjећали 13. коловоза 1961…

⚠️ Ovo je moja prva u životu publikacija na srpskohrvatskom. Прва вjежба. Htio sam napisati nešto u ovom lijepom jeziku. Опростите за грешке. —  29. ožujka 2020.


📑 More from this author