Svi žele da instaliram njihove applikacije: IKEA, Amazon, Migros, Figaro. “Je bolje u applikacii” — kažu.
Разумјем, за што продуценти то желе — они анализирају моје понашање у мрежи, они добивају контролу мојег трафика, они добивају прилику да отпремају ми узнемирујуће мангупске нотификације у два сата уноћи, але најприје свакe стварa они вежу ме до себе.
Ale što s toga dobivam ja? Ništa. Udobnost? Ne — u svakoj applikacji je svoja vlastita navigacija i interface. Brzinu? Ne — ona taka sama što i u browseru. Što još? A ništa ja ne dobivam s applikacijama. 95% applikacije — to su mali internet-browseri ograničani samo jednim resursom. 100% njihovih “posebnih prilika” — ja ih mogu lako imati sa savremenom browserom na savremenom smartfonu ili desktopu, gdje ja radim što hoću i kako hoću. Dosta imati Safari/Chrome/Opera.
Uber, GPS, VLC, WhatsApp — то jе нешто друго, што се не може радити без засебне аппликациjе, але инсталирати примитивну аппликацију Figaro да читам текст који слободно могу да читам на figaro.fr с моjим обичним браузером — то је пуни идиотизам.